Status novinarke “Blica” o njenom iskustvu tokom posete Istanbulu počeo je da se deli društvenim mrežama i ubrzo postao viralan.
Razgovor dvoje običnih ljudi u vrtlogu globalnih političkih tenzija i promena privukao je pažnju na sudbine pojedinaca u turbulentnim trenucima sveta. Status vam prenosimo u celosti.
Ulobiju smo malog hotela u Istanbulu. Čekamo taksi za aerodrom i pijemo čaj. Prilazi mi recepcioner, mota se okolo, vidim da želi nešto da pita.
– Ikskjuz mi lejdi, vi niste Rusi?
– Ne, Sirbistan.
– Oooo! Oprostićete mi što pitam ali kakva je kod vas situacija zbog rata? Vi ste blizu?
Kratko mu kažem da cene skaču, a Balkan čučne čim se negde zapuca.
– Razumem. Nama je trideset odsto ljudi otkazalo rezervacije. Plaše se. A lira pada. I pre toga korona. Biće teško leto. Odveo bih porodicu negde blizu gde nije skupo, recimo Srbija. Mi smo muslimani, da li je sada kod vas to problem?
– Nije, videćete Beograd je pun Turaka. I hrana je dobra i vrlo slična, čak i kažemo: đuveč, sarma, kavurma, čorba, sač.
Ozari se prijatelj.
– Pa mi kao da pričamo isti jezik! Jao strašno je sve ovo. U hotelu imamo najviše Rusa. Neki su sad otišli iz zemlje i kažu da se neće vratiti. I njih mi je žao i Ukrajinaca mi je žao. Svih mi je nas žao. Bitno da su mladi ljudi normalni. Završiće se ovo brzo, inshallah!
Izlazimo da utovarimo kofere u taksi. Recepcioner nam pomaže, a iz ćilimarnice preko puta izlazi prodavac Ali sa kojim smo par puta popričali na cigari da se pozdravi. Mašu nam.
Nekom sa strane delovalo bi da nas ispraćaju stari prijatelji. A i što da ne. Svet nam nikada nije bio bliži i neka je proklet svako ko pogleda u oči poštenog čoveka i kaže nam da treba da se udaljimo.
Biće bolje samo dok su ljudi normalni. I kada se ne razumeju oni govore isti jezik. (Blic)
You must be logged in to post a comment.