office@kofer.info 00387 (0)61/52-61-52

Bio sam u Budimpešti i šokiralo me je koliko su restorani i kafići tamo jeftiniji nego u Beogradu

Ne, Beograd, nažalost, nije svet – i to u ćete se uveriti ako automobilom izdvojite samo četiri sata i posetite susednu nam Mađarsku. Ili bilo koju drugu zemlju u Evropi

Baš sam o tome razgovarao sa prijateljem ispijajući kafu u centru Budimpešte tokom proteklog vikenda. Arhitektura, neverovatno živ grad i posle ponoći, prepuni lokali turista koji pričaju na svim mogućim jezicima, ali i duplo jeftinije cene nego u Beogradu dobar su demanti za sve one koji nas unutar naše države nazivaju ekonomskim tigrom i turističkom prestonicom regiona.

Njihova zvanična valuta je forinta koja vas vrlo brzo može zbuniti beskrajnim nulama na svojim novčanicama. Primera radi, sto evra je nešto više od četrdesetjedne hiljade forinti. U takvoj računici na koju nismo navikli, sve može delovati izuzetno skuplje, ili izuzetno jeftinije. Ali, prostim odlaskom na Gugl i konvertovanjem novca u različite valute, šok možda postaje još veći.

Jer, jedna večera u centru Budimpešte, skoro je duplo jeftinija nego u centru Beograda.

Otprilike je to izgledalo ovako.

Flaša belog vina, vešalica sa krompirom, pileća salata i flaširana voda u restoranu u Vaci ulici, glavnoj ulici istorijskog okruga Belvaroš u centru Budimpešte, koštala je oko 60 evra, odnosno, oko 7 hiljada dinara.

Dva dana kasnije, večerali smo u jednom vračarskom restoranu u Beogradu i za sličan meni platili skoro duplo više. Flašu belog vina, pohovano pileće belo meso sa krompirom, belu vešalicu, flaširanu vodu i dve rakije, na Vračaru smo platili 12.400 dinara.

Ista paralela se može napraviti sa gotovo bilo kakvim jelom.

U Budimpešti smo dve pice veličine od oko 42 centimetara platili oko 15 evra, što je 1700 dinara, dok u Beogradu jedna pica, iste veličine, košta oko 1100 dinara – zavisno od lokala u kojem se nalazite.

Kapućino se u Beogradu naplaćuje između 200 i 300 dinara, u zavisnosti od lokala i mesta u kojem pijete kafu, a u Budimpešti jedan kapućino, sa pogledom na Dunav i čuveni parlament mađarske prestonice košta svega euro i po, odnosno, 175 dinara.

Nismo stigli da preterano obilazimo markete, ali jesmo svratili u dva. Rafovi su puni mađarskih i inostranih proizvoda. Nema nestašice mleka, šećera ili mesa. Da budem iskren, nisam preterano obraćao pažnju na te cene u marketima pa ne mogu da napravim adekvatnu paralelu – ali, Mađari, za razliku od nas Srba, nemaju potrebe da gomilaju zalihe ili brinu da će ostati bez mleka za decu i slično.

Najveća razlika osetna je u ceni putarine

Najbolji primer neverovatne razlike u plaćanju i cenama u Mađarskoj i Srbiji održava se u naplati putarine. U Mađarskoj, kao i u većini evropskih zemalja, postoji takozvana naplata Vinjete – odnosno putarine.

Odmah po ulazu u Mađarsku možete kupiti vinjetu – nalepnicu za automobil koja je povezana sa registracijom vozila, a koja služi kao naplata putarine. Jedna Vinjeta, sa kojom se možete voziti bilo gde u Mađarskoj deset dana, košta svega 10 evra.

Putarina za vožnju Beograd – Niš, u jednom smeru, košta oko 1100 dinara.

Kako je govorio nekada zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić – i to je tako.

Sledeći put kada na TV-u čujete predsednika da govori o najpovoljnijim cenama u regionu i Evropi, izdvojite malo novca i makar na dan posetite neku od susednih zemalja. Potrošićete manje nego da ostanete kod kuće i nabavljate osnovno, to je sigurno.

You must be logged in to post a comment.