“Ako se ovako nastavi, Hrvatima će biti isplativije da ljetuju u Turskoj”

Jedan od vodećih hrvatskih istraživača i pročelnik katedre za turizam Ekonomskog fakulteta u Zagrebu Josip Mikulić smatra kako statistički podaci koje vlada stalno ponavlja kao pokazatelj uspeha nisu relevantni, javlja HRT.

“Što se tiče fizičkih pokazatelja turističkih dolazaka i noćenja, oni možda nisu najsofisticiraniji pokazatelji uspešnosti, no to su pokazatelji koji se koriste svugde u svetu kako bi se pratila turistička aktivnost.

Finansijski pokazatelji su puno važniji, a njih je puno kompleksnije meriti i teže je pratiti ih”, rekao je Mikulić u razgovoru za HRT i dodao kako se Hrvatska vratila pretpandemijskom problemu prevelikog broja turista koji se u određenom trenutku nalaze na premalom prostoru.

“Od dva turista poželjniji je jedan koji troši dvostruko više”

“Prošle godine smo u julu i avgustu imali nekih 60 odsto aktivnosti iz godine ranije i sećam se da se jedan kolumnista tada zapitao da li to prava mera – verujem da su se to mnogi zapitali jer nismo imali klasične gužve i mogli smo neometano da uživamo u destinacijskoj ponudi.

Načelno možemo reći da je od dva turista poželjniji jedan koji troši dvostruko više, takav jedan dolazak više vrednosti je nešto čemu bi trebalo da težimo”, smatra Mikulić.Mikulić ističe da je bitno osvestiti kako je kvalitet u turizmu osim smeštajne, bitan i u uslužnim delatnostima, prvenstveno u delu vezanom za ljudski faktor.

“Tu smo i ove godine ponovo imali problema sa pronalaženjem adekvatne količine radne snage”, kaže.No, Mikulić naglašava kako je značajan problem činjenica da se podizanjem kvaliteta podižu i cene, te se postavlja pitanje da li će Hrvati moći sebi da priušte odmor na Jadranu.”Ako se ovako nastavi, mogući scenario je da ćemo imati goste visoke platežne moći, a Hrvatima će biti isplativije da idu na odmor u Tursku. To nije nešto čemu bi trebalo težiti, ali može doći do toga”, kaže.

“Kod nas je udeo privatnog smeštaja veći od 60%. U Grčkoj i Italiji je oko jedne trećine”

“Mali i mikro preduzetnici su dominantno uključeni u pružanje smeštajnih usluga, kod nas je udeo privatnog smeštaja viši od 60 odsto, dok je on u nekim konkurentskim zemljama, na primer u Grčkoj ili Italiji negde oko jedne trećine, a u Španiji svega 25 odsto. Dakle, mi imamo puno manji udeo hotelskog smeštaja, a u njemu dominiraju veći hoteli sa sto i više soba, dok recimo u Italiji dominiraju srednje veliki hoteli sa 25 do 100 soba – to je nešto što treba podsticati i što nama nedostaje za kvalitetan turizam.

Ovakav poslovni model ima smisla za one koji se tim bave, međutim takav vid smeštaja ‘pumpa’ špicu sezone koja je ionako već presaturirana – u nekim destinacijama imamo prevelik broj gostiju na premalom prostoru, te se umanjuje turistički doživljaj. Dugoročno gledajući, ako se ovako nastavi, idemo prema masovnom turizmu niže vrednosti gde će najveću korist imati vlasnici malih smeštajnih objekata, trgovinski lanci i fast food restorani”, objašnjava Mikulić.

Dodaje kako se u poslednjih deset godina privatni smeštaj na obali udvostručio, iako prema strategiji nije bilo predviđeno da dođe do ikakvog povećanja kapaciteta u toj vrsti smeštaja, već da se poveća kvalitet postojećih. (b92)